ХРАМ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ТЕСЛИЋУ
Будући да су просторни капацитети старог храма, који је посвећен светоме пророку Илији, бивали често недовољни за богослужбене потребе православних вјерникатеслићке парохије, било је неопхоно да се подигне нови храм. Како у вријеме комунистичког режима није било могуће предузимање било каквих активности у погледу изградње новога богослужбеног мјеста, морало се чекати на нека нова времена, да би се идеја могла реализовати. Нажалост, прилике у којима се створила ова могућност биле су последице слома једног режима, које су резултирале вишегодишњим ратом на овим просторима одневши велики број живота (преко 500 погунулих бораца са општине Теслић).
Са реализацијом идеје почело се 1996. године са благословом Његовог преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г.Г. Василија. Покренута је акција изградње спомен храма, који ће бити посвећен Пресветој Тројици и као вјечни спомен палим борцима са територије цијеле општине Теслић.
Радови на изградњи храма започињу у прољеће 1997. године. Након тринаест година активног и пожртвованог рада, житељи Теслића и околних мјеста дочекали су и дан завршетка свих радова на храму, те дан његовог освећења. Епископ зворничко-тузлански Василије 26. септембра 2010. године извршио је освећење новоподигнутог храма уз саслужење неколико епископа из наше помесне Цркве и митрополита Јакова митиленског из Грчке помесне Цркве. У часну трпезу постављене су честице моштију светог великомученика Теодора Тирона и светог великомученика цара Лазара.
Храм Пресвете Тројице у Теслићу представља монументалну грађевину по својој архитектонској захтјевности и као такав представља најрепрезентативнији објекат на овим просторима.
Грађен у облику крста слиједи праксу средњевековних цркава које у потпуности прате византијски архитектонски стил. Храмом доминирају три куполе, централна и две мање, те изузетно висок звоник који доминира цијелом грађевином.
Са лијеве и десне стране од улаза у сам храм налази се постављено спомен обиљежје палим борцима (уклесано је 527 имена) са општине Теслић. Цео храм је фрескописан у класичном византијском стилу.
Иконографски програм садржи неколико циклуса Богородичиних и Господњих празника рађених у неколико зона, а једна зона је посвећена српским светитељима. Централном куполом доминира композиција Христа Сведржитења, а олтарском апсидом композиција Богородице – Ширшајанебес!
Унутрашњост храма краси мермерни иконостас рађен по угледу на опленачки и истиче се јединственим декорацијама у позлати и клесаном камену. Ња њему се, поред престоних икона, налази и ред икона посвећен Дванаесторици светих апостола. Исто тако, ту су и композиције Свете Тројице, Благовести, Тајне Вечере, те на самом врху иконостаса у последњој зони Распеће Христово. Све иконе на иконостасу рађене су у техници мозаик.
У храму се такође налазе тронови Пресвете Богородице и Христов трон рађени у веома лијепом дуборезу украшеном стилизованим биљним мотивима, испреплетаним лозицама, витицама, местимично постављеног листа акантуса и розета.
По благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Г. Хризостома, а у поводу 700-годишњице од упокојења краља Драгутина Немањића- преподобног Теоктиста, исклесана је и у порти храма постављена камена статуа овог светитеља. Стаута је исклесана од бијелог камена кречњачко-мермерне структуре чије комерцијално име је височица, а камени блок за израду статуе је израђен у мајдану у Спужу код Даниловграда. Статуу је исклесао клесар Жељко Алексић из Требиња, а иста је освјештана у септембру 2016.године. Новчана средства за израду статуе обезбједила је Општина Теслић.
У славу Пресвете Животворне и нераздјељиве Тројице Оца Сина и светога Духа а на добро вјерног народа теслићког краја сагради се овај саборни спомен-храм.
Храм је грађен прилозима вјерног народа парохија теслићких, а благословом Његовог реосвештенства господина Василија Качавенде који храм троноса26.септембра 2010. годинеЗа вријеме пароха теслићких: протојереја-ставофора Саве Кнежевића –старјешине храма, протојереја-ставрофора Боре Шањића, протојереја-ставрофора Цвике Ђукића те чланова грађевинског одбора са предсједником Милованом Мркоњићем из Теслића.
Храму кумоваше: темељима Ђорђо и Предраг Бојановић из Теслића, звонима Ђорђо Шкребић из Жарковине, иконостасу Драган и ЉиљаИгњић из Теслића, а цркви на дан освећења кумоваше браћа Драженко, Далибор и Бранко Николић из Ружевића (Теслић).
У храму се редовно одржавају богослужења:
– Вечерње богослужење у 18 часова (у зимском периоду у 17 часова)
– Акатист Пресветој Богородици петком у 18 часова (у зимском периоду у 17 часова) ,
– Света Литургија недељом и празницима у 09:00 часова
Током дана храм је отворен за потребе посјетилаца!
Кратко житије светог краља Драгутина
Свети благовјерни краљ Стефан Драгутин Немањић, у монаштву Теоктист, био је најстарији син краља Уроша и краљице Јелене, свете Јелене Анжујске. Још на рођењу одређено му је право да наслиједи оца на краљевском пријестолу, па му је у складу са тим пружено одговарајуће васпитање и образовање. Његов биограф свједочи о томе, да се Драгутин као младић одликовао бистрином ума, те да га је красила изузетна побожност.
Драгутина је отац оженио 1268.године угарском принцезом Катарином. Овом браку претходио је рат између Уроша и Угара, у коме је српски краљ претрпио пораз и, павши у заробљеништво, био присиљен на уступке. Један од услова мировног договора односио се и на положај његовог сина Драгутина, који је као будући угарски зет требао да добије извјесне области на управу. Тако се Драгутин у једној угарској повељи из 1271. помиње као ”млади краљ”, иако је отац избјегавао да му уступи земљу на управу и држао га код себе на двору. Овакво понашање краља Уроша појединци тумаче његовим деспотским карактером, али свакако је у питању и државничка проницљивост. Наиме, цјепкањем српских територија и слабљењем централне власти довођене су у питање тековине свог дотадашњег немањићког прегалаштва на обједињавању и снажењу српског националног корпуса.
Било како било, млади краљ се није мирио са таквом ситуацијом, свакако не без великог утицаја са угарске стране. Обезбиједивши војничку помоћ из Угарске, заратовао је против оца. Архиепископ Данило II тврди да је прије одлучујућег обрачуна млади краљ још једном молио оца да му према преузетим обавезама додијели дио земље на управу, али краљ Урош није био спреман на компромис. До одлучујуће битке дошло је на Гатачком пољу, у августу1276. године. Стефан Урош био је принуђен на абдикацију и повукао се у манастир.
Драгутин је преузео власт у јесен 1276. под ни мало повољним околностима. За пораженим краљем Урошем је пошао и тадашњи архиеписком Јоаникије, тако да је црква у српској земљи остала без поглавара. Властела није била задовољна, поступак према оцу значајно је каљао Драгутинов углед.
Према ријечима Светог Писма, Господ кога љуби, тога и кара, шаљући тјелесна и душевна страдања као опомену. У шестој години своје владавине краљ Драгутин је, по писању биографа, пао са коња под градом Јелечом, и при паду сломио ногу, што је довело у питање могућност наставка његове државничке службе. Ову личну трагедију схватио је као Божију опомену – казну за свој несиновски поступак према оцу, али и прилику да се за своје гријехе дјелатно искупи. На сабору у Дежеву 1282. одрекао се престола у корист брата Милутина, предавши овоме све инсигније самодржавне краљевске власти.
Након повлачења са пријестола Драгутин је од свог шуријака, тадашњег мађарског владара добио на управу области Срема и Усоре.
Драгутин је имао тај благослов Божији, да се у многим питањима истакне као први. У светородној лози Немањића било је много међусобица, а ни Драгутин није остао имун на овоземаљска искушења. Но, исто тако, Драгутин је први међу краљевима српским који се, у знак покајања и смирења, одрекао престола и то не под старе дане, већ у успону снаге. Смогао је снаге да остатак живота проведе у служби Богу и роду, узимајући на себе различите тјелесне и духовне подвиге, у складу са правосланом подвижничком традицијом. Зато је Драгутин краљ-покајник, али и краљ-подвижник. Пред крај свог овоземаљског подвига примио је монашки постриг, узевши име Теоктист – онај који је стекао, задобио Бога. Онај ко се Богу приближио и са Богом зближио. Представио се у Господу 12. марта 1316.године. Тијело му је почивало у манастиру Ђурђеви Ступови у Расу, али му се усљед турских освајања и пустошења губи траг.
Не смијемо заборавити ни краља Твртка,( праунука краља Драгутина по женској линији) који се крунисао у манастиру Милешева, поред Бијелог анђела, над часним кивотом Светог Саве, за краља краља Срба, Босне, Приморја и Хумске земље , узимајући име Стефан – династичко име Немањића. Тврткова је жеља била да своје самодержавије заснује на тврђи светородне немањићке династије, управо на основу сродства са краљем Драгутином.
Задужбинарска свијест, коју су његовали сви Немањићи, учинила је да Драгутин остане упамћен као ктитор, обновитељ и украситељ многих светиња: манастира Сопоћана, Петрове цркве у Расу, Ђурђевих Ступова и многих других. Тиме је његово име уграђено у опште дјело светородне немањићке лозе. Као и сви Немањићи, био је изложен утицају и притисцима од стране Рима, додатно оптерећен и бременом Угарске политике. Његова дјелатност, ипак, недвосмислено потврђује чврсто и непоколебљиво опредјељење за светосавско православно наслијеђе.
Многобројни манастири – од Папраће и Ловнице, преко Возућице и Озрена, све до Липља и Ступља најснажнија су потврда Драгутиновог далекосежног сагледавања, али и народног опредјељења. Иако на основу историјских чињеница не можемо са сигурношћу тврдити, да је сам краљ ктитор сваког од многобројних манастира на просторима некадашњих области Усоре и Соли, народно предање њихов настанак везује управо за његову личност.
Да ли је и у којој мјери успомена на светог краља Драгутина жива у савременом покољењу Усорских Срба? Оставићемо ово питање без конкретног одговора, јер би сваки покушај да се до њега дође неминовно носио са собом прекор. Прилика је да се о седамстотој годишњици од упокојење светог Краља ова грешка исправи, а успомена и предање на његов лик и дјело обнове.
Градски трг у Теслићу, који је срце земље Усорске, красиће од ове године споменик светом краљу Драгутину. Круна која већ дуги низ година о Божићу обасјава овај трг, на општу радост и понос нашег народа, као да је најавила долазак, поравнила и освијетлила стазу, е да би народ српске Усоре што достојније дочекао светог краља.
Молитвама светог краља Драгутина- монаха Теоктиста, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас!
А М И Н !
Дом краља Драгутина Дуг прецима, залог потомцима
У својој свештеној историји, благочестиви српски народ је у вјери проналазио и свједочио Бога као вјечни Смисао. У томе свједочењу потврђивао је своје претке и своје потомке. Сваки подвиг да се сабере оно што је расијано за циљ је имао да покаже, да је живот српског домаћина јеванђељем освјештан и осољен дјелатном љубављу према Богу, отаџбини и роду.
У Хиландару светоме, Свети Сава нам је даровао Јеванђеље као ризницу Живота и научио нас је како да трагамо за Христом; Свети краљ Драгутин као управитељ Усоре, земље којом данас ходимо, научио нас је покајању и подвигу; Свети кнез Лазар нам је показао како се умире за Јеванђеље у нади на Васкрсење.
И све ово, сабрано у историји, у нама, водило нас је да будемо и овоземаљски неимари, служитељи истинског Дома Божијег, кога Он утврди, нас ради и нашега спасења. Бог је тако благоизволио, да српски народ гради и ствара, да настави да украшава оно што је Он започео, а све у славу имена Његовог.
Вођени славом имена Божијег, а благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита зворничко-тузланског Господина Фотија, у Теслићу је Љета Господњег 2025. отпочета градња Православног духовног центра „Свети краљ Драгутин.“Овај духовни центар као сабирно мјесто са више различитих садржаја, за циљ има да заједно са храмом Пресвете Тројице у Теслићу формира једну цјелину – духовни комплекс који ће омогућити да Црква одговори изазовима у времену које нам долази. У својим садржајима овај дом ће објединити цјелокупно духовно, културно, историјско и идентитетско наслеђе српског православног народа са простора Архијерејског намјесништва теслићког.
Предвиђени садржаји примјерени су томе циљу и намјени, те би објекат садржавао:
- салу за трибине и предавања у којој ће се вјерници поучавати истинама вјере и богате културне ризнице коју са собом носи наша историја;
- гостопримницу, која ће бити трпеза љубави;
- спомен собу посвећену ратовању српскога народа са нагласком на историсјко-духовни значај свих оних који су животе своје уградили у нашу отаџбину;
- спомен капелу посвећену Српским светитељима и мученицима, као мјесто за духовни разговор са Богом у сабору свих светих из нашега рода;
- библиотеку, архив и ризницу које ће имати васпитно-образовни карактер;
- административне просторије: пријемни салон и канцеларије намјесништва, Црквене Општине, СОЗ-а, Кола српских сестара и станове за свештенике.
Све ово обједињено у једну цјелину за циљ ће имати да утемељи српски народ уз своју Цркву и покаже јединство кога се морамо држати – и заједно стварати.
ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ,
У овој години почели смо са градњом централног црквеног објекта на простору Архијерејског намјесништва теслићког. Објекат се гради у порти Храма Пресвете Тројице у Теслићу и носиће име – ПРАВОСЛАВНИ ДУХОВНИ ЦЕНТАР – ДОМ КРАЉА ДРАГУТИНА.
Планирани дом је замишљен као модеран објекат са модерним обрисима на којим доминирају двије куле. Кула косовска на западној страни објекта, симболично представља Светог кнеза Лазара косовског а кула хиландарска на сјеверној страни објекта симболично представља Светог Саву. Свети Сава нас је учио како живјети по Светом Јеванђељу, а Свети кнез Лазар косовски нас је учио како умријети за Свето Јеванђеље. Ова два пута представљају мјеру наше историје и нашег националног и духовног бића. Са изграђеним кулама које носе јасну поруку, будући дом ће бити чувар наше Свете Православне Вјере и нешег идентитета. У њему ћемо уградити завјет наших предака и поруку нашим потомцима да пут следовања Спаситељу Христу нема алтернативу.
У објекту су планирани сви потребни садржаји за будућу мисију Цркве у времену које долази. Ту су поред осталог планирани следећи садржаји: СПОМЕН КАПЕЛА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И МУЧЕНИКА, СПОМЕН СОБА, КОНФЕРЕНЦИЈСКА САЛА, ГОСТОПРИМНИЦА, ТРПЕЗАРИЈА, БИБЛИОТЕКА, АРХИВ, РИЗНИЦА, КАНЦЕЛАРИЈЕ (Архијерејског намјесништва, Црквене Општине, Кола Српских Сестара, Светосавске Омладинске Заједнице), ПРИЈЕМНИ САЛОН, НАРОДНА ТРПЕЗАРИЈА И СТАНОВИ ЗА СВЕШТЕНИКЕ.
ВАШ ПРИЛОГ ЗА ИЗГРАДЊУ ДОМА МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ НА РАЧУН НЛБ БАНКЕ:
5621 5081 9366 4431